LOGICO u pedagoškoj praksi

Dodato 1.8.2016 10:00.00 Broj prikazanih 2012

Prošle radne godine, direktorka nam je nabavila LOGICO PRIMO. Bili smo zadovoljni što ćemo uneti novine u vaspitno-obrazovnu praksu, posebno jer smo imali pripremnu grupu, i što ćemo obezbediti deci novi sistem sticanja znanja i veština.

LOGICO u pedagoškoj praksi

Kako smo iskoristili LOGICO u našoj grupi

Ali nisam htela samo o ovome da pišem. Hoću da vam ispričam o dečaku Milanu (ime je izmišljeno), koji je upisan u našu grupu sa 4 godine. Ostala deca su bila upisana sa 2,5 i 3 godine, tako da je Milan došao u već formiranu grupu dece, u kolektiv, u koji je imao problem da se uključi i bude prihvaćen.
Milan je došao iz socijalno nestimulativne sredine. Živeo je sa majkom i starijim bratom – učenikom srednje škole , koji je Milana dovodio i odvodio iz vrtića i imao problem da ga savlada. Zato se često dešavalo da ga udari. Po reagovanju vaspitača i dogovora sa bratom i Milanom da se to ne radi, takvo ponašanje i rešavanje konflikata je prestalo. Majka se retko pojavljivala u vrtiću.
Milan je neprekidno tražio pažnju odraslih, a kada je ne bi dobio, skretao je na drugačiji način: vikao bez razloga, udarao drugu decu, izazivao konflikte. Malo koja aktivnost je mogla da mu zadrži pažnju. Njegova prva reakcija je uvek bila: „Ja to ne znam, ne mogu i neću da uradim". Milan je bio inteligentno dete, koje skoro svaku aktivnost nije privodio kraju. Osećaj uspeha, radosti i zadovoljstva zbog dobro urađenog zadatka, je malo kad iskusio. Uprkos motivaciji i individualizovanom pristupu, to je bilo skoro nemoguće. Začarani krug: osećaj neuspeha, sumnja u dalju aktivnost i Milanovo stalno ponavljanje „Ja to ne znam, ne mogu i neću...". I tako jednog dana dobijemo didaktičko sredstvo, LOGICO PRIMO, koje ne samo da je zainteresovalo vaspitače i svu decu u grupi, nego i malog Milana. I pobedili smo! Milan je postepeno rešio sve karte u kompletu „Na dvorištu" (samo taj komplet smo imali u tom momentu), i konačno doživeo i osetio ono što mu je do tada nedostajalo – uspeh, zadovoljstvo i radost. U zadacima u kojima bi nesto i pogrešio, sam se ispravljao i još pomagao i ostaloj deci. Milan je postepeno postajao samostalni dečak sa zdravim samopouzdanjem. Milan je počeo da veruje u sopstvene snage i u njemu se postepeno počelo buditi interesovanje i za druge aktivnosti. Iako je Milan imao odložen polazak za školu, on je postao aktivno dete sa interesovanjem za novo.

Bc.Zuzana Kršiaková, Predškolska ustanova Levice, Slovačka Republika

 

Diskusija

(0 komentárov)

Novi komentar

Kontrolni kod

i

* (Obavezno)

Prijavljivanje

Zaboravili ste lozinku

Predvoľby súkromia
Cookies používame na zlepšenie vašej návštevy tejto webovej stránky, analýzu jej výkonnosti a zhromažďovanie údajov o jej používaní. Na tento účel môžeme použiť nástroje a služby tretích strán a zhromaždené údaje sa môžu preniesť k partnerom v EÚ, USA alebo iných krajinách. Kliknutím na „Prijať všetky cookies“ vyjadrujete svoj súhlas s týmto spracovaním. Nižšie môžete nájsť podrobné informácie alebo upraviť svoje preferencie.

Zásady ochrany osobných údajov

Ukázať podrobnosti

Prijavljivanje

Zaboravili ste lozinku

Produkt bol vložený do košíku
Nastaviti sa kupovinom Objednať