LOGICO u pedagoškoj praksi
Dodato 1.8.2016 10:00.00 Broj prikazanih 2012
Prošle radne godine, direktorka nam je nabavila LOGICO PRIMO. Bili smo zadovoljni što ćemo uneti novine u vaspitno-obrazovnu praksu, posebno jer smo imali pripremnu grupu, i što ćemo obezbediti deci novi sistem sticanja znanja i veština.
Kako smo iskoristili LOGICO u našoj grupi
Ali nisam htela samo o ovome da pišem. Hoću da vam ispričam o dečaku Milanu (ime je izmišljeno), koji je upisan u našu grupu sa 4 godine. Ostala deca su bila upisana sa 2,5 i 3 godine, tako da je Milan došao u već formiranu grupu dece, u kolektiv, u koji je imao problem da se uključi i bude prihvaćen.
Milan je došao iz socijalno nestimulativne sredine. Živeo je sa majkom i starijim bratom – učenikom srednje škole , koji je Milana dovodio i odvodio iz vrtića i imao problem da ga savlada. Zato se često dešavalo da ga udari. Po reagovanju vaspitača i dogovora sa bratom i Milanom da se to ne radi, takvo ponašanje i rešavanje konflikata je prestalo. Majka se retko pojavljivala u vrtiću.
Milan je neprekidno tražio pažnju odraslih, a kada je ne bi dobio, skretao je na drugačiji način: vikao bez razloga, udarao drugu decu, izazivao konflikte. Malo koja aktivnost je mogla da mu zadrži pažnju. Njegova prva reakcija je uvek bila: „Ja to ne znam, ne mogu i neću da uradim". Milan je bio inteligentno dete, koje skoro svaku aktivnost nije privodio kraju. Osećaj uspeha, radosti i zadovoljstva zbog dobro urađenog zadatka, je malo kad iskusio. Uprkos motivaciji i individualizovanom pristupu, to je bilo skoro nemoguće. Začarani krug: osećaj neuspeha, sumnja u dalju aktivnost i Milanovo stalno ponavljanje „Ja to ne znam, ne mogu i neću...". I tako jednog dana dobijemo didaktičko sredstvo, LOGICO PRIMO, koje ne samo da je zainteresovalo vaspitače i svu decu u grupi, nego i malog Milana. I pobedili smo! Milan je postepeno rešio sve karte u kompletu „Na dvorištu" (samo taj komplet smo imali u tom momentu), i konačno doživeo i osetio ono što mu je do tada nedostajalo – uspeh, zadovoljstvo i radost. U zadacima u kojima bi nesto i pogrešio, sam se ispravljao i još pomagao i ostaloj deci. Milan je postepeno postajao samostalni dečak sa zdravim samopouzdanjem. Milan je počeo da veruje u sopstvene snage i u njemu se postepeno počelo buditi interesovanje i za druge aktivnosti. Iako je Milan imao odložen polazak za školu, on je postao aktivno dete sa interesovanjem za novo.
Bc.Zuzana Kršiaková, Predškolska ustanova Levice, Slovačka Republika
Novi komentar